Супершколе се састају у Валандову

пише: Катарина Станојевић
фото: markovskavesnicka, CC BY-SA 2.0

Валандово је место чије улице памте сваки корак оних који су некада туда пролазили, али се у њихове боре урезују и нови, кораци оних који сада шетају калдрмом која води од рођења до вечног мира.

Место на југу Северне Македоније, на јужним падинама планине Плавуш, чува мемоаре једног сељака, једног војника, једне мајке, оца, детета. Анска река својом струјом односи речи и догађаје које су остале заробљене у тренутку, заједно са облутком који се котрља под силом тока. Брдо Исар у својој висини крије налазиште античког града Идомене, а село Дедели некрополу са „Мозаицима из Валандова“ која датира из гвозденог доба. Овај пејзаж уоквирују Манастир Светог Ђорђа, али и манифестације попут „Ракијаде“ и „Валандовског фестивала“ на коме одзвањају звуци народне македонске музике.

Познато је да се 1915. године догодио Валандовски покољ, када су одузети животи војника и младих регрута без иједног пуцња, а село Удово чува тела 270 српских ратника у костурници у којој се на дан трагедије, на сваки Велики петак, одржава комеморациони скуп.
Римљани га зваше „Мали Константинопољ“, наши средњовековни преци „Место Маркових Кула“, а цар Душан знао га је као Алавандово.

Ми данас употпуњавамо ово историјско спомење именом Валандово на чијим ће улицама остати утиснути и наши кораци и остати испричане неке нове приче.