Пише: Милица Пауновић
Најактуелнија тема у последњих годину дана свакако јесте пандемија вируса корона. У
питању је болест око које се провлаче многе контроверзне теорије, а једино је сигурно да
су последице по здравље популације огромне.
Осим последица по здравље и великог броја смртних случајева, вирус корона је
невероватно утицао на квалитет и сам начин школовања. Уз корак са развојем технологије,
стекли су се услови за нов начин школства. У питању је онлајн школовање које је неоспорно
мањег квалитета с обзиром на то да нема директног контакта ученика и професора, упркос
свим покушајима да буде истоветно нормалном школовању.
Школска 2019/2020. се завршила са апсолутним похађањем онлајн часова за све школе.
Многе оцене су биле нереалне, а стечено знање је свакако много оскудније, него што би
било иначе. Упркос свим тешкоћама онлајн наставе попут неадекватног објашњења
лекција и истовременог мањка и вишка времена за усвајање градива, ђаци су успели да
испливају и завршили школску годину. Матурантима је било дефинитивно најтеже зато што
до самог краја нису знали шта их чека. Пробни матурски испит за основне школе одржан је
онлајн. Упркос многим технчким потешкоћама, ученици су га урадили како треба. Касније
је главни матурски испит одржан уживо уз праћење свих епидемиолошких мера.
Наредна школска година (2020/2021) за ђаке је постала нови изазов с обзиром на то да је
кренуо комбиновани модел школовања за ученике старијих разреда основне школе и за
ученике средњих школа. Ученицима средње школе најтеже је било ускладити време када
се иде на посредну и непосредну наставу. Просечан дан једног гимназијалца који похађа
онлајн наставу се своди на седење уз рачунар, преписивање лекција, покоји час преко
видео-састанака, а потом напорно учење. Најтеже је било пребацивање свих обавеза у
једну недељу када ученици иду на непосредну настау. Тада би ђаци имали по десетак
провера, укључујући и по три писмена задатка. Комбиновани начин школовања се показао
као најтежи и најнапорнији за ученике.
Ученици другог разреда гимназије вршили су истраживање у оквиру пројекта из
психологије које је директно везано за утицај тренутне пандемије на квалитет школовања,
учења као и њиховог психичког стања, мотивацију и генерално усвајање градива на нови
начин.
Неке од најважнијих ствари које доводе до добрих резултата свакако јесу мотивација,
организација и концентрација. С обзиром на овакав вид школовања много се тога
променило, а на то најпре указују резултати анкете. Наиме само пет посто ученика је
одговорило да има мотивацију за учење, док је 40 посто уопште нема. Код 53 посто ученика
се десио пад мотивације за учење услед тренутне ситуације. Највећи број испитаника рекао
је да је имао већу мотивацију за учење пре онлајн наставе, а разлози су заиста многобројни.
У питању је веома лоша организација времена. Раније су ученици готово већину градива
памтили на часу, а сада се само школовање свело на оцењивање градива које ученици
скоро самостално морају да усвајају. Неким ученицима је мотивација била већа током
онлајн наставе, зато што имају проблема са тремом и анксиозношћу и много им је лакше
било да раде тестове од куће где се осећају у потпуности безбедно.
Током времена када је настава била у потпуности онлајн, радне навике ученика су се
драстично промениле зато што:
- нису имали разлога да уче током онлајн наставе поред свих доступних могућности за
добијање добре оцене без имало труда – преписивањем из књиге или са интернета или уз
помоћ другара - нису ишлу у школу и самим тим нису осећали обавезу да морају да уче. Онлајн наставу су
повезали са распустом - су осетили слободу и смањени притисак од стране професора над њима, па су користили
прилику да не уче
Међутим, ученицима је најтеже било радити по комбинованом моделу.
Изјава једног ученика у којој се неминовно уочава пад мотивације услед комбинованог
модела: „Комбиновани модел ми је најтежи то што смо раније могли да слушамо
предавања и учење је самим тим било много лакше. Сада има дупло мање предавања, па
је много теже разумети све лекције или, ако није теже, треба више времена. Морао бих све
редовно да пратим на мудлу и да не испуштам књиге из руку да бих одржао корак са
градивом, али ми се то не исплати (па зато и не учим). Примера ради, чујем да је рађена
нова лекција из хемије (која има рецимо 5, 6 страна) и проведем доста времена учећи је.
Али, како нисам био на предавању, треба ми много више времена да је научим него што би
ми требало иначе, али свеједно, на крају научим и добијем 5. То би могло када бих имао
само хемију, а имам преко 10 предмета, дакле нећу само хемији моћи да посветим толико
времена и добићу тројку… а трудио сам се… не исплати се…“
Драстично се погоршало и памћење ученика након другог полугодишта шкослке 2019/2020,
године када је у току била потпуна онлајн настава. У питању је тадашње апсолутно одсуство
радне навике ученика који су онлајн наставу доживели као распуст те је неколицина
апсолутно престала са учењем, па је самим тим и памћење изгубило на својој јачини јер
нема много информација које се памте. Уз све то долази и до поремећаја пажње,
концентрације и многих других недостатака.
Наравно постоје и ученици који су нажалост били заражени вирусом корона, те им је то још
теже пало, јер нису били у стању да прате градиво на адекватан начин. То је довело до
нагомилавања градива, међутим, професори су им максимално излазили у сусрет.
Целокупан режим оваквог школовања је наравно принудан и нико не би желео да је овако.
И професори и ученици би се најрадије врадили свакодневно у шкослке клупе, и у дане
када вирус корона није толико утицао на све наше животе. У питању су велике последице
по читаво човечанство чији сведоци ћемо тек бити.
